Шта је групна анализа и како је настала?
Групна аналитичка психотерапија или групна анализа је облик лечења или третмана појединца у групи. Нагласак терапије је усмерен на помоћ појединцу, а сама група представља један од главних терапијских чинилаца.
Методу је установио и развио С.Х.Фукс (Siegmund Heinrich Foulkes), а осим њега значајан допринос дали су В.Р. Бион (Vilfred Rupert Bion), И. Јалом (Irvin Yalom), као и њихови бројни следбеници. Сви пионири групне аналитичке психотерапије били су психоаналитичари. Они су на разне начине покушавали да своја искуства из индивидуалне психоанализе примене на групу.
На чему се заснива?
Групна анализа се ослања на основне психоаналитичке теоријске и техничке поставке прилагођавајући њихову примену групној ситуацији. Осим психоаналитичких теорија, теоријски оквир групне анализе чине и социолошке теорије, гешталт психологија као и општа теорија система.
Активности у групи су ограничене на вербалну размену, за разлику од групних окупационих терапија и оних које користе покрет и додир. Основно средство је реч, а облик комуникације је слободно лебдећа дискусија, еквивалент слободних асоцијација у психоанализи.
Оно што је на групи речено, као и интеракције између чланова групе, стално се подвргавају анализи, узимајући у обзир и латентно, несвесно значење.
Групна анализа користи истовремено и терапијске потенцијале групне ситуације и основне елементе психоаналитичке технике, као што су анализа отпора, трансфера, увида и прораде.
Терапијски циљ је амбициозан, јер се не састоји само у постизању симптоматског побољшања кроз вентилацију и разумевање, већ и у постизању промена у структури личности, на основу прораде несвесних конфликата и померање нагласка са одигравања на вербалну комуникацију.
Могућности примене
Групна анализа показала се изузетно ефикасном у третману широког поља психичких проблема као што су проблеми у интерперсоналном функционисању, повученост, стидљивост, усамљеност, страх од интимности, страх од ауторитета, немогућност да се дели, зависност, компетитивност. Такође је ефикасна и у лечењу проблема као што су депресија, анксиозност, психосоматски поремећаји, поремећаји понашања па чак и у лечењу озбиљних психичких поремећаја као што су психозе.
Постојање мотивације, спремност да се преузме одговорност за свој проблем и жеља за променом, повезани су са добрим терапијским исходом.
Како се прави мала аналитичка група?
Групу саставља и води едуковани терапеут – групни аналитичар.
Приликом компоновања групе, групни аналитичар води рачуна о разним чиниоцима који ће чинити групну аналитичку ситуацију. О већини од њих обавештава будуће чланове групе током припремних разговора пре њиховог уласка у групу. Мисли се, пре свега, на понашање које се од чланова групе очекује као што је: редовно долажење, тачност, поверљивост, уздржавање од свих облика акције током сеансе (пушење, једење, пијење, додиривање), уздржавање од контакта са члановима групе ван сеанси као и уздржавање од великих животних одлука док терапија траје. Такође обавештава чланове о начину функционисања групе, броју сеанси као и о начину плаћања. Чланови се пре уласка у групу међусобно не познају.
Пожељан број чланова за малу аналитичку групу је од 6 до 8. Седи се у кругу што омогућава најбољи контакт лицем у лице, ситуацију у којој су сви једнаки и где сви чланови могу да виде једни друге и терапеута. Стандардна дужина групне аналитичке сеансе је 90 минута, а учесталост једном или два пута недељно.